O meni
Moje ime je Kristina, završila sam visoku tehničku školu strukovnih studija u Novom Sadu, smer grafičko inženjerstvo.
Do trenutnog zanimanja sam došla preko kreativnosti i želje da „stvorim“ nešto svojim rukama.
Pre koju godinu sam završila kurs za osnove manikira, iako sam prethodno već samostalno radila gel lak. Ubrzo nakon toga sam se zaposlila u jednom razrađenom salonu. Tako sam započela svoj posao manikira, i stekla odlično iskustvo u tom poslu.
Moji hobiji su takođe, treniranje, planiranje zdrave ishrane i kuvanje, sminkanje, fotografisanje za društvene mreže kao i vođenje istih, slušanje muzike, zabava sa kućnim ljubimcem, gledanje filmova i serija, putovanja i sve stvari koje svako od nas voli da radi i uživa u tome.
Jesam, završila sam osnovnu „Basic Gel“ obuku u Novom Sadu.
Trajanje obuke je bilo 3 dana, po 12h.
Uvek je ideja za ovaj posao bila prisutna ali presudan momenat je bio kada je ispala priča o poslu manikira u Austriji sa odličnom platom. Međutim taj posao nisam dobila ali zahvaljujući tome sam se osposobila da profesionalno radim.
Kreativan i lep posao, mogućnost eksperimantisanja i stalnog učenja. A onaj možda malo teži deo je rad s ljudima.
Aktivno se poslom manikira bavim 4 godine.
Ne radim obuke jer nemam licencu za obučavanje drugih, pa tako ne mogu ni sertifikat nekome da izdam. Ali na mom mini besplatnom kursu možete pročitati i naučiti mnogo toga.
Jesam, radila sam u samo jednom razrađenom salonu, i stekla odlično iskustvo.
Ne. Nisam radila ni u salonu pa ni sad za sebe. Mislim da sam u situaciji gde mogu da biram i jednostavno nemam želju taj deo da radim. Kroz posao mankira sam se dosta puta susrela sa ne tako lepim i urednim noktima pa samim tim sebe ne dovodim u situaciju da sređujem nekome noge, kad ni ruke nisu često bile sjajne.
Nema pravila, u salonu sam uglavnom volela da ćutim i radim. Pa su se i mušterije delile prema nama. One koje vole puno priče, rado su se zakazivale kod koleginica a kod mene su volele da dolaze žene koje ne pričaju mnogo, naravno bilo je raznih ali posle dužeg vremena svaka pronađe najodgovarajuću manikirku za sebe.
Što se tiče mog trenutnog odnosa sa mojim mušterijama je dosta spontan, bude dana kad uopšte ne pričamo, a bude dana i kad se full ispričamo. Zavisi i od mog i njihovog raspoloženja.
Da. Uglavnom postavim neka osnovna pitanja, ako dobijem samo odgovor bez ulaska u dalju priču tu i završavam razgovor. Nemam problem da ćutimo i svakako sam više za spontano ponašanje, ne volim isiljene priče i nešto isforsirano. Ako devojka ćuti i relaksira se na tretmanu noktiju, ja još više uživam da ćutim i radim.
Nije, još od fakulteta mi je ostao običaj da izgledam kao da pratim a ipak ništa ne čujem pa se često dešava da postavljam ista već postavljena pitanja mušterijama. No šalu na stranu, dok sam radila u salonu nisam mogla da biram kome ću raditi nokte, i to je umelo da bude zamarajuće. Dolazile su žene koje uživaju u tome da te ponizavaju ili istresaju svoje frustracije i prosto da te zamaraju stvarima koje ti ne želiš da slušaš. Ali sada imam mogućnost da biram mušterije, mada mislim da imam tu sreću da su baš divne devojke mene izabrale i sa takvim devojkama imam odličnu saradnju.
Pre svega često su umele da me pohvale da sam jako uredna i pedanta, ali jedan od najomiljenijih mi je definitivno da zračim jako prijatnom energijom i da je toj ženi bilo uživanje što sam ja preko puta nje, gde smo veći deo i ćutale koliko me pamćenje služi. I prosto redovna komunikacija da li je mušteriji odgovarajući svaki odrađeni korak.
Da, radim. U salonu su umeli da nam dolaze i muškarci, što sam ja i volela. Najmanje posla ima a uvek ostave lep bakšiš. Dok sam kod kuće imala samo jednog muškarca koji je došao sa svojom devojkom da se oboje srede. Što mi je jedino i prihvatljivo jer ipak dolazi u moju „kuću“. Same muškarce bez pratnje devojke ne zakazujem.